Foto: PrintScreen




“To znači da smo sve što je manje više moralo i trebalo da se plati odradili krajem prošle godine. Iscrpili smo se dobro, srećom pa smo na vrijeme obezbijedili neku dodatnu akumulaciju, tako da smo uspjeli da i gotovinske tokove obezbijedimo”, rekao je Damjanović u intervjuu agenciji Mina-business.

On je, govoreći o fiskalnoj poziciji Crne Gore trenutno, naveo da je bilo veliko naprezanje pogotovo zadnju sedmicu u prošloj godini, ali sistem radi i funkcioniše i, kako je kazao, optimista je u tom pogledu.

“Bilo je ogromnih rashoda, pogotovo tokom novembra i decembra. Maltene je u zadnjih nekoliko dana decembra više od 150 miliona eura bilo rashoda. Kraj godine je i plaćaju se neizmirene obaveze”, objasnio je Damjanović.

Prihodi bili veći od planiranih

On je kazao da su prihodi bili veći od planiranih, imajući u vidu da se odjek turističke sezone, koja je bila dobra, osjetio i tokom oktobra i novembra.

“Ima jedan broj državljana koji nijesu iz Crne Gore, već ovdje borave i takođe doprinose tom nekom ličnom potrošnjom punjenju budžeta. Imamo i prihode koji su zbog inflacije, koja je dosta visoka i vratila se na dvocifrene brojke poslije dužeg vremena, učinila svoje što se tiče prihoda, odnosno „naduvala“ jedan dio prihoda, pogotovo poreza na dodatu vrijednost (PDV), tako da generalno prihodi nijesu bili loši”, rekao je Damjanović.

On je, govoreći o održivosti budžeta za ovu godinu, kazao da je usvojen većinom od 43 poslanika i to je dobra vijest, jer su sve partije koje čine Vladu glasale za budžet.

“Budžet je održiv i tako je koncipiran da obuhvati sve mandatorne izdatke koji su definisani zakonima, naročito tokom prošle godine. Gotovo 90 odsto budžeta se može nazvati mandatornim, jer su to izdaci koji proizilaze iz zakonskih rješenja”, rekao je Damjanović.

On je naveo da će za realizaciju trebati nedostajuća sredstva i podsjetio da je odluka o zaduženju donesena uz budžet koja limitira iznos zaduženja od 600 miliona eura za potrebe finansiranja budžetskog deficita.

“Vidjećemo od kretanja tokom godine, ekonomskih projekcija rasta, makroekonomskih, globalnih i dešavanja u regionu koja utiču na Crnu Goru, koliko će biti neophodno od tog zaduženja da se finansiraju nedostajuća sredstva”, dodao je Damjanović.

On je naveo da amandmani na budžet, koje je definisalo 20-ak ili više poslanika iz svih klubova, nijesu povećali budžetsku potrošnju.

“Oni su faktički pregrupisani i njima je ostavljen prostor unutar prvobitnog planiranog kapitalnog budžeta da projekti koje su predložili poslanici ravnopravno konkurišu sa projektima koje je predložila Vlada unutar kapitalnog budžeta. Imajući u vidu nezadovoljavajući stepen realizacije kapitalnog budžeta ranijih godina, mislim da taj prostor neće ugroziti projekte koji su planirani, naprotiv”, ocijenio je Damjanović.

On smatra da je iskorak u definisanju budžeta način na koji je parlament zajedno sa Vladom prišao tom pitanju i da su sinergijom došli do najboljih mogućih rješenja.

Za vraćanje starih dugova ove godine oko 450 miliona eura

Damjanović je, govoreći o vraćenim dugovima tokom prošle godine, kazao da je ino glavnica bila na nivou od nekih 250 miliona eura, domaća glavnica oko 40 miliona eura, ino kamate oko 82-83 miliona eura i domaća kamata ispod deset miliona eura.

“Za ovu godinu je planirano da se otplati oko 241 milion eura ino glavnice, 96 miliona domaće glavnice, ino kamata 98,5 miliona eura i domaća kamata 11,5 miliona, što je nekih 450 miliona eura fiksnih obaveza koje se moraju vratiti”, precizirao je Damjanović.

On je naveo da to znači da će 80 odsto novog zaduženja od 600 miliona eura, ukoliko se ispostavi da će trebati, otići na izmirivanje starih obaveza.

Zadužili oko 110 miliona eura, depozita je manje

Vlada se nedavno zadužila kod Crnogorske komercijalne banke (CKB) 50 miliona eura, a prethodno i emisijom državnih zapisa. Damjanović je, govoreći o tim sredstvima, kazao da smo mogli obezbijediti više.

“Ja sam rekao da je mjera zaduženja prošle godine mjera de facto depozita s kojima ćemo startovati. Mi smo se zadužili oko 110 miliona eura, depozita je manje jer smo imali povećanu potrošnju zadnju sedmicu decembra i ozbiljne neizmirene obaveze koje su se “vukle” unazad dugo vremena”, rekao je Damjanović.

On je naveo da su, prilikom ulaska u aranžmane, definisali neke pragove.

“Što se tiče uslova zaduženja, prije svega kamata i rokova, od planiranih 300 miliona eura neka je ponuda bila na nekih 250-260 miliona. Mi smo ipak do nekih 110 miliona eura uzeli dugova jer smo tu napravili granicu kad je riječ o tim nekim uslovima”, kazao je Damjanović.

On je najavio da za ovu godinu imaju već aranžmane koje su spremili tokom januara, odnosno februara, sa tradicionalnim bankama partnerima.

“Sa Svjetskom bankom (SB) se radi na takozvanom DPL projektu koji će obezbijediti plus 80 miliona dodatnih sredstava i samim tim privući ostale komercijalne aranžmane ozbiljnih finansijskih insittucija”, precizirao je Damjanović.
Sa SB su, kako je dodao, definisali uslove koji ne predstavljaju nove namete, već se radi o uslovima koji su ostvarivi i daće sve od sebe kako bi imali taj aranžman.

On je naveo da ova Vlada uporno pokušava da zakrpi rupe koje su im ostavljene.

“Krajem prošle godine imali smo set zakona u saradnji sa parlamentom iz poreske oblasti i sada krajem januara, ukoliko politička dinamika dozvoli, planiramo takođe jedan dio predloga na vanrednoj sjednici Skupštine koji će napraviti ozbiljan okvir za mnogo čvršću poresku disciplinu i veću naplatu poreza”, poručio je Damjanović.

On je podsjetio da su ove godine planirali rast poreskih prihoda, ne kroz rast PDV-a ili poreza na dohodak građana, već kroz širenje poreskog obuhvata i korišćenjem nesporno ogromnog poreskog potencijala koji Crna Gora ima, a nije koristila.

Sa MMF-om uvijek postoji mogućnost saradnje

Damjanović je, govoreći o najavi aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kazao da uvijek postoji mogućnost saradnje.

“Rekao sam da u slučaju radikalnog pogoršanja ekonomske situacije, prije svega globalne, Crna Gora mora biti spremna za takav aranžman, ništa strašno”, naveo je Damjanović.

On je dodao da u ovom trenutku o stand-by aranžmanu nema ni govora.

“Nijesmo uopšte pregovarali. Prateći pažljivo situaciju tokom godine, ja se nadam i mislim da neće, a i ako bude to svakako neće biti ni izbliza ovo što se plasira i pokušava plasirati ovih dana”, rekao je Damjanović.

Problemi mogu doći spolja, zbog dodatnih šokova

Kada su u pitanju makroekonomske prognoze, Damjanović je kazao da je okvir definisan na oko četiri odsto rasta BDP-a, ali da on može biti i veći.

„Problemi mogu doći spolja, zbog dodatnih šokova koje imamo od februara prošle godine, kada je počeo rat u Ukrajini i kada je došlo, prije svega, do rasta cijena energenata, a onda i sve druge robe i usluga“, rekao je Damjanović.

On je podsjetio da je Crna Gora uvoznik, prije svega energenata, te da je kao uvozno zavisna ekonomija izložena eksternim šokovima.

„Fleksibilni smo, što je dobro. Pad BDP-a nam je 2020. godine bio najveći u Evropi, a onda oporavak u 2021. ponovo najveći, ali ni izbliza kao pad. Očekujem, ipak, neke pozitivne globalne trendove, iako su očekivanja i dalje neizvjesna“, naveo je Damjanović.

On je dodao da su prognoze dosta oprezne u EU i Crnoj Gori.

„Oprezne su i budžetske prognoze. Što se tiče prihoda, tu smo bili konzervativni, da bi se iznenadili pozitivno. Radićemo sve što je do nas i što se tiče poreske discipline i obuhvata, novih zakonskih rješenja koja treba da omoguće izdašnije poreske prihode, kao i racionalizacije potrošnje, ali tako da ne ugrozimo neke vitalne sisteme“, objasnio je Damjanović.

Suzbijanje sive ekonomije ključ svega

On je saopštio da je suzbijanje sive ekonomije ključ svega, jer svaki cent koji se naplati u sivoj zoni, znači cent manje zaduženja.

„Da ne pričamo o poreskom patriotizmu, koji je kod nas ismijan, i o časnoj obavezi građana da svoje obaveze prema državi izmiruju, kako bi država mogla da finansira sve potrebe građana“, rekao je Damjanović.

Kada je u pitanju akcizna politika, on je podsjetio da je Vlada od maja smanjila na 50 odsto akcizu na naftne derivate, što znači 22 centa po litru uštede za građane i privredu.

„Smatramo da je to bila korisna mjera. Crna Gora je dugo imala najniže cijene goriva u regionu, pa i sada. Trenutno smanjenje akcize je 15 odsto. Pratimo trendove, pa ako bude ponovo naftnih šokova i rasta cijena energenata, spremni smo da ponovo primijenimo istu mjeru i da idemo na 50 odsto“, rekao je Damjanović.

Ukoliko se tržište bude oporavljalo i bilježilo kontinurani pad cijena, akcize će biti vraćene na početne pozicije.

„Više od 50 miliona eura je na taj način ustupljeno privredi i građanima u prošloj godini, odnosno smanjeni su prihodi budžeta. Smatramo da je ta politika imala multiplikativni efekat koji je dao prostora ekonomiji da prodiše, a građani su takođe osjetili benefite“, kazao je Damjanović.

On je dodao da je ove godine planiran svega nekoliko procenata veći prihod akciza nego prošle, ali da bi on mogao biti mnogo veći, ako se tržišta budu smirila.

„Računamo da ćemo na stavku politike suzbijanja šverca cigareta, a deset odsto su porasle akcize na cigarete od 1. januara, imati dodatne efekte. Tako bi rast akciznih prihoda trebalo da bude kontinuiran i kako smo ga planirali“, saopštio je Damjanović.

Izvor: RTCG